Kućni ljubimci i COVID-19

Da li kućni ljubimci mogu da prenesu koronavirus (COVID-19), odnosno da obole od njega?

Nije prvi put da se postavlja ovo pitanje. Slični strahovi postojali su i 2003. godine, kada je izbila epidemija SARS-a. Opasnost od novog virusa COVID-19, ili koronavirusa, koji se neverovatnom brzinom širi po celoj planeti, ponovo je aktuelizovala ovo pitanje. Pretpostavlja se da se ovaj virus proširio na ljude sa slepih miševa, preko ljuskara. Zbog toga među stanovništvom postoji zabrinutost povodom pitanja da li druge životinje, a naročito kućni ljubimci, psi i mačke, mogu da obole ili da nama prenesu COVID-19. Kako saopštava Svetska zdravstvena organizacija (WHO), do sada nema dokaza da pas, mačka ili bilo koji drugi kućni ljubimac može da oboli i na čoveka prenese COVID-19. Ovaj virus se uglavnom širi kapljično, kada zaražena osoba kašlje, kija ili govori u vašoj neposrednoj blizini.

Da li ljubimce u vreme širenja epidemije treba izvoditi u šetnju?

Psi i mačke na svojim šapama mogu iz spoljne sredine doneti COVID-19, isto kao što ga čovek može doneti u kuću na obući i predmetima koje upotrebljava (novčanik, novac, ključevi, mobilni telefoni…) Zato bi trebalo posle svake šetnje s kućim ljubimcem pojačati higijenu. Šetnje bi trebalo da budu kratke. Šape se posle šetnje takođe mogu obrisati antiseptičkim maramicama. Vlasnici treba da paze da u ovome ne preteraju, jer previše brisanja može da isuši šape vašeg psa.

Takođe, preporuka je da izbegavamo najprisniji kontak s kućnim ljubimcima, da ih ne ljubimo, da im ne dozvoljavamo da nam ulaze u krevet ili da dolaze u dodir sa hranom za ljudsku upotrebu. Nakon maženja životinje, ruke uvek treba dobro oprati sapunom i vodom. NIKAKO SE NE PREPORUČUJE POTAPANJE ŽIVOTINJA U ASEPSOL ILI NEKO DRUGO DEZINFEKCIONO SREDSTVO.

Šta je FIP (mačji virus korona), a šta CCV (pseći virus korona)? Kakve su sličnosti sa aktuelnim virusom korona (COVID-19)?

Nije zabeleženo da psi i mačke obolevaju od virusa COVID-19, ali je poznato da  obolevaju od drugih tipova koronavirusa. Infekcija pasa i mačaka takvim virusom veoma je česta zbog izuzetne sposobnosti virusa da se šire i zaraze zdravu jedinku.

Psi obolevaju u akutnoj formi od virusa-CCV, psećeg koronavirusa, koji izaziva gastrointestinalne probleme u vidu povraćanja i krvavih proliva. Kod odraslih i starijih pasa pseći koronavirus prolazi posle tri do pet dana, uz terapiju probioticima i nadoknadu elektrolita i tečnosti. Simptomi kod mlađih pasa i štenadi znatno su drastičniji i mogu se javiti veća iscrpljenost, dehidratacija i krvarenje iz gastrointestinalnog trakta, te se u tom slučaju koristi specifična terapija u vidu hiperimunih seruma. Najbolja preventiva za pse je vakcina koja se daje jednom godišnje (nalazi se u sastavu polivalentne vakcine protiv zaraznih bolesti).

Mačke obolevaju od virusa FIP. To je njihov, mačji korona virus, koji se javlja u vlažnoj i suvoj formi. Obe forme se manifestuju upalom trbušne i grudne maramice, sa simptomima kašljanja i povraćanja. Protiv mačjeg virusa FIP vakcina ne postoji, ali postoji testiranje koje nam pomaže da inficirane mačke, koje su nosioci i prenosioci bolesti i kada ne pokazuju simptome, na vreme izolujemo od zdravih mačaka, i uz odgovarajuću negu i ishranu sprečimo ili i na najmanju meru svedemo pojavu akutnih epizoda bolesti.

Tim ARS-a je uputio inicijativu Skupštini grada Beograda gde bi njihovi volonteri bili na raspolaganju starijim građanima za šetanje kućnih ljubimaca i hranjenje kolonija mačaka i čopora pasa, koji žive na ulici i koje stariji građani redovno hrane.

Ne zaboravite: u ovom stresnom periodu, lepo je imati ljubimca u kući. Kućni ljubimci nam pomažu u smanjenju visokog krvnog pritiska i ublažavanju anksioznosti u uznemirujućim situacijama.

Broj telefona ARS-a i dalje je otvoren za pozive građana. Ukoliko imate pitanja za njih, pozovite dispečerski broj 064 82 10 200.