Fredi Merkjuri – jedan jedini

Sve u vezi sa Fredijem Merkjurijem bilo je drugačije. Jedinstveni čovek koji je rođen da zabavi imao je neumoran umetnički duh. Njegov rad sa legendarnom grupom Queen nije samo podario grupi harizmatičnog frontmena koji je uživao pod reflektorima pozornice. Osim umeća, bilo je tu i umetnosti.

Tehnički sjajan pijanista i očaravajući vokal ogromnog raspona, Fredi je stajao i iza stvaranja nekih od muzičkih klasika poput „Bohemian Rhapsody“, očaravajuće „Killer Queen“, barokne „Don’t Stop Me Now“ i zlatne himne „We Are the Champions“, da navedemo samo neke.

Posthumno je uvršten u Rokenrol kuću slavnih, dobio britansku nagradu za izvanredan doprinos britanskoj muzici i održan je koncert u njegovu čast na stadionu Vembli – gde drugo? – čime mu je odato priznanje među kolegama i u okviru muzičke industrije. „Classic Rock“ ga je 2009. godine izglasao najboljeg rok pevača svih vremena.

Rođen je kao Farok Bulsara u nekadašnjem sultanatu Zanzibar (današnjoj Tanzaniji). Poreklom Indijac, u svojoj zemlji se obrazovao, a kasnije došao u London gde je učio grafički dizajn na Erling Art koledžu (dizajnirao je logo grupe Queen).

Prodavao je odeću sa svojom devojkom Meri Ostin, a pevao je u nekoliko grupa: Ibex (koja će postati Wreckage), zatim u bluz rok bendu Sour Milk Sea i na kraju u eksperimentalnoj grupi Smile koja će postati – ta da! –Queen, a ime grupe je istovremeno uzvišeno i namerno provokativno.

Osim što je pesme novimenovane grupe obogatio svojim tenorom i baritonom, učestvovao je nesebično u stvaranju pesama, a njegov stil pisanja bio je ambiciozan i odvažan što možemo da čujemo odmah u ranim remek-delima poput „Seven Seas of Rhye” ili „Killer Queen“ ili još više da cenimo u „Play the Game“ i predivnim baladama koje je stvorio.

Lični ukus mu je bio šarenolik, kretao se od klasika do rok ere grupa The Beatles, The Who i Led Zeppelin, kao i pojedinaca sličnog duha poput Dejvida Bouvija. Merkjuri je rado koristio sintisajzere, ali je najviše voleo velike koncertne klavira kojima je romantično obojio stvaralaštvo grupe Queen i kasnije svoje lično.

Kao solo umetnik je objavio dva albuma koji su veoma hvaljeni: „Mr Bad Guy“ i „Barcelona“ koji su se pojavili sredinom osamdesetih. Obradu pesme „The Great Pretender“ grupe The Platers je interpetacijom učinio toliko svojom da se sticao utisak da je sam napisao tu pesmu. Sa Bouvijem i Queen je radio na „Under Pressure“.

Turneje koje je grupa Queen pravila oborile su sve rekorde od Latinske Amerike preko Mađarske do Nebvorta, a od svih živih nastupa verovatno se najviše izdvaja koncert Live Aid 1985. godine kada je Gospodin Loš Momak „podigao krov“ Vembli stadiona na način kakav nikada kasnije nije viđen.

Te 1985. godine dok je grupa bila na pauzi, Merkjuri je snimio i objavio album „Mr Bad Guy“ sa producentom Mekom u Minhenu. Album je dospeo u vrhove top lista u Velikoj Britaniji, ali je iz nekog razloga poputno zanemaren u Americi. Pesme sa ovog albuma su zvučale drugačije od onih na koje je do tada navikao publiku, pre svega tu su bili disko i plesni ritmovi („I Was Born to Love You“) i autobiografski lament u velikom hitu „Living On My Own“.

Statua Fredija Merkjurija u Montreu u Švajcarskoj

Tri godine kasnije, Merkjuri je zapanjio muzički svet klasičnom operetskom mešavinom koju je ponudio na albumu „Barcelona“. Naslovna numera je bila usmerena na Olimpijske igre koje će se održati u tom gradu i izvodio je sa izuzetno talentovanom Monserat Kabalje. Nažalost, preminuo je godinu dana pre ceremonije otvaranja, ali je ova pesma, kao i „We Are the Champions“, postala duhovna i sportska himna.

Umro je prerano, u 45. godini, u Londonu 1991. i za sobom ostavio zaostavštinu koja nikada neće nestati.

Prevod: Dragan Matković