14 činjenica o Gremi nagradi za pesmu godine

Nagrada za pesmu godine je jedna od najvažnijih koje muzičar može da osvoji tokom karijere. Ovo priznanje podiže muzičare na novu lestvicu čime se pridružuju velikanima poput Frenka Sinatre, Eltona Džona i grupe The Beatles.

Gremi ovo priznanje dodeljuje na malo komplikovaniji način u odnosu na ostale kategorije. Pesma godine se dodeljuje autorima koji su napisali i komponovali pesmu, dok se Album godine dodeljuje pevaču i producentskom timu.

Na ovogodišnjoj dodeli održanoj 26. januara, Bili Ajliš je postala najmlađa muzičarka (i uopšte druga u istoriji posle Kristofera Krosa 1981. godine) koja je osvojila sva četiri glavna priznanja – Pesma godine, Ploča godine , Album godine i Najbolji novi umetnik.

BBC je objavio listu zanimljivih činjenica vezanih za nagradu Pesma godine koja je dodeljena 61 put. Važno je da napomenemo da se godine spomenute u tekstu odnose na godinu objavljivanja pesme, a ne na ceremoniju koja se uvek održava u januaru sledeće godine.

Prva pesma nagrađena Gremijem bila je na italijanskom jeziku

Američka industrija je dovoljno velika i široka tako da su nagrađivani muzičari bili različitog porekla, istorije i govorili različite jezike. Prva nagrada za Pesmu godine dodeljena je Domeniku Modunju za pesmu „Volare“ 1959. godine. Ovom pesmom se Italija predstavila na Evroviziji prethodne godine i provela pet nedelja na prvom mestu Bilbordove top-liste čime je Modunjo postao naširoko poznat. Kasnije je ovaj muzičar postao član italijanskog parlamenta i glasan kritičar čileanskog diktatora Augusta Pinočea – toliko da mu je kasnije zabranjen ulazak u Čile da održi koncert.

Iznenađujuća pobeda Džimija Veba

Pesma „By the Time I Get To Phoenix“ Džimija Veba se smatra jednim od klasika šezdesetih godina koji je još poznatijim učinila izvedba pokojnog Glena Kempbela. Žiri Gremija joj je dodelio nominaciju, ali je u kategoriji za Pesmu godine pobedila „Up, Up and Away“ – koju je takođe napisao Veb. I tako je oda letenju balonom grupe The 5th Dimension ušla u Gremi istoriju umesto jednog od najlepših ljubavnih eseja ikada snimljenih.

„Little Green Apples“ je pobedila The Beatles

Pesma „Littl Green Apples“ Bobija Rasela je remek-delo kada je reč o pisanju tekstova: ona vrsta kantri pesme koja vam stvara osećaj da ste u sobi sa likovima. Prvobitno ju je snimila kantri legenda Rodžer Miler, a zatim su je obradili mnogi muzičari. Verzija O Si Smita iz 1968. donela je Raselu Gremija za Pesmu godine iako su mnogi smatrali da će u toj kategoriji trijumfovati neko drugi – The Beatles sa „Hey Jude“ ipak nisu odneli priznanje.

The Beatles su zapravo trijumfovali samo jednom

Iako su Lenon i Makartni možda najuspešniji tandem muzičkih stvaralaca u pop istoriji, izostanak priznanja Gremi akademije za njihov rad veoma je sumnjiv. Čuveni bend je osvojio nagradu za Pesmu godine samo jednom sa „Michelle“ sa albuma „Rubber Soul“. Izbor je prilično neobičan jer pesma nije objavljena kao singl i album nije dospeo na vrh top-liste u SAD.

Igranje na sigurno tokom sedamdesetih

Sve do kraja sedamdesetih, Gremi je modernu pop muziku držao na odstojanju slaveći muzičare poput Simon & Garfunkel i Barbre Strejsend. Neki od pop klasika nisu uspeli da se uguraju u kategoriju za pesmu godine 1975. a među njima su The Bee Gees i KC & The Sunshine Band, kao i neverovatna pesma „Fame“ Dejvida Bouvija. Šta je žiri izabrao za najbolju pesmu te godine? Džudi Kolins „Send in the Clowns“.

Nema mesta za Bonda

O filmovima o Džejmsu Bondu možemo da mislimo šta god, ali ne možemo da poreknemo da su zbog njih nastale fanatastične pop pesme – uključujući „Live & Let Die“ grupe Wings i „We Have All The Time In The World“ Luja Armstronga. Ali samo jedna je dobila nominaciju za Pesmu godine i to „Nobody Does It Better“ Karli Sajmon. Pesma je napisana za film „Špijun koji me je voleo“ – komponovao ju je Marvin Hamliš dok je tekst napisala Kerol Bejer Sejdžer. Međutim, pesma je izgubila od druge dve koje su takođe komponovane za filmove – „Evergreen“ za „A Star is Born“ i „You Light Up My Life“ iz istoimenog filma. Ovo je jedini slučaj u istoriji dodele da su dve pesme podelile nagradu.

Doobie Brothers

Džimi Veb nije jedini umetnik koji je imao duplu nominaciju. Majkl Mekdonald iz Doobie Borthers se našao u istoj kategoriji sa dve pesme – „Minute By Minute“ koju je napisao sa Lesterom Adamsom i „What A Fool Believes“ za koju je i nagrađen zajedno sa koautorom Kenijem Loginsom.

Bez uspeha za Džeksona

Malo je umetnika iz osamdesetih (ako izuzmemo Madonu i Princa) koji su mogli da se takmiče sa Majklom Džeksonom, ali uprkos njegovoj dominaciji na top-listama, ni on ni njegov autorski tim nisu mogli ni da omirišu nagrade za stvaraoce. Jedino je dobrotvorni singl o gladi u Etiopiji „We Are The World“ koji je napisao sa Lajonelom Ričijem dobio ovo priznanje. U drugim kategorijama je ipak bio za nijansu uspešniji – „Beat it“ je 1983. osvojio Ploču godine i „Thriller“ je proglašen za Album godine.

Dupla kruna za Bet Midler

Kada pomislite na 1989. godinu, mnogo je pop klasika koji padnu na pamet – Madonin „Like a Prayer“, „Love Shack“ The B-52’s, Šer sa „Turn Back Time“ i „Back To Life“ Soul II Soul, da navedemo samo nekoliko. Za šta su se odlučile sudije koje dodeljuju Gremi? „Wind Beneath My Wings“ Bet Midler, a sledeće godine su istoj umetnici dodelili nagradu za pesmu „From A Distance“. Generacije koje dolaze mogu pomisliti da je Midlerova bila najeminentnija pop umetnica osamdesetih. Kao da se Madona nije ni dogodila svetu.

Godina kada je muzika otišla u bioskop

Muzika i filmovi su oduvek išli ruku pod ruku, a Gremi i Oskar su bili stalni plesni partneri. Ali 1994. godina je posebno vredna pomena kada su čak tri pesme u konkurenciji za najbolju bile iz filmova. Muzika iz crtanog „Kralj lavova“ obezbedila je Eltonu Džonu i Timu Rajsu dve nominacije za „Circle Of Life“ i „Can You Feel The Love“, ali je nagrada otišla Brusu Springstinu za „Streets Of Philadelphia“.

Iluzorni propusti

S obzirom na to da Gremi ima javnu reputaciju kako uglavnom nagrađuje komercijalni uspeh pre nego kritičku vrednost, potpuno je neverovatno da nekoliko najvećih pop muzičara svih vremena nikada nisu dobili priznanje – pa čak ni nominaciju. The Rolling Stones, Madona, Dejvid Bouvi i grupa Queen nikada (ali nikada) nisu nominovani, dok je Princ dobio jednu autorsku nominaciju za „Nothing Compares To You“ u izvedbi Šinejd O Konor.

Predivan dan za U2

S druge strane, grupa U2 je imala više sreće. Nominovani su 1987. za „I Still Haven’t Found What I’m Looking For“, a zatim je došao i njihov dan 2000. kada su osvojili nagradu za pesmu „Beautiful Day“, njihov veliki komercijalni povratak. Pet godina kasnije ponovo su nagrađeni za „Sometimes You Can’t Make It On Your Own“. Za neke ipak važi pravilo da se dobre stvari dešavaju onima koji čekaju.

Sedam autora

Stvaranje pesme često zahteva sararadnju više ljudi – dobacivanje idejama pomaže u oblikovanju sitnih iskri inspiracije. Ali onaj ko je morao da časti pobednike 2017. godine sigurno je platio veliki račun. Čak sedam autora je učestvovalo u stvaranju megahita „That’s What I Like“ Bruna Marsa, uključujući i samog pevača.

Rastući broj nominovanih

Kada je ova kategorija uvedena, svega pet pesama se takmičilo u najužem izboru. Sada je situacija drugačija, pre svega zbog toga što je današnja kultura više okrenuta pesmama nego albumima – na poslednjoj dodeli nominovano je osam pesama. Dobro, od osnivanja nagrade do danas se broj ljudi na planeti duplirao tako da je verovatno fer da se to desi i sa brojem nominovanih.

 

 

Izvor: bbc.com
Prevod: Dragan Matković